Странице

понедељак, 2. март 2015.

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

Мој недолазак у град Н.,
био је тачан.

Био си обавештен
непослатим писмом.

Успео си да не стигнеш
у предвиђено време.

Воз је стигао на трећи перон.
Сишло је много људи.

У гомили према излазу
одлазило је
одсуство моје личности.

Неколико жена ме је
брзо заменило
у тој журби.

Једној је притрчао неко,
мени непознат,
али она га је
одмах препознала.

Обоје су изменили,
не наш пољубац.
За то време нестао је
мој кофер.

Железничка станица
у граду Н.,
добро је положила испит
из објективног постојања.

Целина је стајала
на свом месту,
а детаљи су се кретали
по обележеним колосецима.

Догодио се чак
и договорени сусрет.

Сусрет ван домета
наше присутности.

У изгубљеном рају
вероватноће.

Негде другде.

Како ове мале речи звоне.

Вислава Шимборска


https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/56/38/c0/5638c026bc63ac750a4361f90aaa29e3.jpg