Пријатељи су ту да нас охрабре и подигну
***
Муке одлучивања могу олакшати пријатељи, али само олакшати,
никако одстранити. И, опет су неопходни, као бабица при порођају. И то знам из
властитог искуства. Кад ми је било најтеже, кад сам мислио да је излаз да
дигнем руку на себе, Бог је послао Хасана, да ме охрабри и подигне. Његова
пажња и доброта, а можда смијем да кажем: и љубав, вратили су ми вјеру у себе и
у живот.
Знаци те пажње могу некоме изгледати ситни, али су за мене имали
непроцјењиву вриједност. Моје сумануто окретање се зауставило, мој ужас се
стишао, у леду што ме био оковао осјетио сам топли вјетар људске доброте...
Био сам усамљен, напуштен од свих људи, остављен у празној тишини своје
несреће, да се неправда изврши на мени до краја, на граници да посумњам у све
што сам вјеровао, јер се све рушило, затрпавајући ме.
Али ето, било је довољно
да знам како постоји један добар човјек на свијету, па нека је и једини, да би
ме помирио с осталим људима. Можда је и чудно што његовом поступку, који би
требало да је обичан међу нама, дајем толики значај, и што сам толико захвалан.
Али сам видио да такав поступак није нимало обичан и да је тог човјека издвојио
између осталих људи.
