Алтруистичка вечна љубав, он јој се враћа, с друге
обале, преко „близих обала“, „с ону страну мрке мирне воде“, јавља јој се
„криком чудне тице“), уз њу је заувек, „усправан и свечан“.
(фоностилем: кораЦам (уз
њу, мекано, нежно хода, уместо грубо: корачам)
ПОВРАТАК
Ти и не
слутиш
мој повратак
и моју близину
У ноћи када
шуми у твом уху тиха мјесечина
знај:
не кораца
мјесечина око твоје куће
Ја лутам
плавим стазама у твојем врту
Кад
корацајући цестом кроз мртво свијетло подне
станеш
преплашена
криком чудне тице
знај:
то крик је
мога срца с близих обала
И кад кроз
сутон видиш црну сјенку што се миче
с ону страну
мрке мирне воде
знај:
ја корачам
усправан и свечан
као поред
тебе
А. Б. Шимић
