...Дакле
од почетка сам знао да је то несрећан брак. Ретко сам их видео да размењују
нежан поглед или чуо да изговарају топлу реч. Било је то двоје људи који су
живели у истој кући, али чији су се путеви ретко укрштали.
...„Нема
осећаја за забаву и пустоловину“, рекла је она безвољно мешајући кафу. „Сулејман
је мрачни старац заробљен у телу млађег човека.“
...Док
смо водили оне разговоре, Нила и ја, једно питање о њој непрекидно ми је
искрсавало у мислима. Зашто се удала за господина Вахдатија? Нисам имао
храбрости да то питам. Такво задирање у нечију приватност није ми било у природи.
Могао сам само да нагађам како неким људима, посебно женама, брак – чак и овакав несретан брак – представља бекство
од још веће несреће.
...Села
је на задње седиште таксија поред Пари, једном погледала у мом правцу и
притиснула длан на стакло. Њен длан, бео наспрам прозора, био је последње што
сам видео када је аутомобил изашао са прилаза.
Гледао
сам је како одлази и чекао да кола скрену на крају улице пре него што сам
затворио капију. Онда сам се наслонио на њу и заплакао као дете.
А планине одјекнуше- Халед Хосеини
