’’Руке ми често преко дана стају над послом и велики дио ноћи бдим само да могу дуже мислити о теби.Прије птица се будим, прије зоре дижем (а кроз све снове пролазиш Ти); у освит сам наслоњен на прозор као да Те чекам.
Љепоту цијелог свијета крију у себи моје мисли. Неостварив сан је постао садржај мог живота. И тако живот пролази, али у часу смрти ја могу показати на своју чежњу као на једино велико, истинито и лијепо у свом животу!’’
Иво Андрић - Ex Ponto
(Извор: www.pinterest.com)
