Неговала је пријатељске везе и сама је волела да прима "једнако лепа писма". Одговор на писмо сматрала је не само као ред, већ и ствар васпитања, етике.
Једном пријатељу из позних година живота, Младену Лесковцу, отвориће душу: "Ја имам свој круг кредом, још из детињстава - седнем с књигама у буџак: прав угао, леђима окренута соби, 90, и сем отац или брат да ме зову, не одзивам се. У себи одговорим: Доцкан је..."(Исидора Секулић "Мој круг кредом")
