Прозивник
Кад би се тренуцима давала имена
као малишанима,
а минутима као ветру,
као светлости,
као трави,
мени би се сви сати у овим дечачким данима
једнако звали - као неко
са витицама плавим.
Кад би се данима у недељи давала имена
као деци,
а недељама,
рецимо,
као да су цветови,
као да су воде,
као да су снегови,
- за мене би се свих дванаест месеци
једнако звало - као неко
са носом прћастим и пегавим.
И годишња доба би се тако звала:
буцмасто,
тршаво,
дивно …
И године.
Сав живот.
Све што се намигивало или сакривало.
Све би се једним именом звало.
Ђачки.
И женски.
И наивно.
Једино би се мушки и мангупски презивало.
Мирослав Мика Антић, Прва љубав (1978)
Кад би се тренуцима давала имена
као малишанима,
а минутима као ветру,
као светлости,
као трави,
мени би се сви сати у овим дечачким данима
једнако звали - као неко
са витицама плавим.
Кад би се данима у недељи давала имена
као деци,
а недељама,
рецимо,
као да су цветови,
као да су воде,
као да су снегови,
- за мене би се свих дванаест месеци
једнако звало - као неко
са носом прћастим и пегавим.
И годишња доба би се тако звала:
буцмасто,
тршаво,
дивно …
И године.
Сав живот.
Све што се намигивало или сакривало.
Све би се једним именом звало.
Ђачки.
И женски.
И наивно.
Једино би се мушки и мангупски презивало.
Мирослав Мика Антић, Прва љубав (1978)
https://i.pinimg.com/564x/67/e8/31/67e831c587d077dcf1eb194d82d738fa.jpg
