У причи Оглас Момо Капор у седам огласа, жеља, тражи нека
друга времена, неке драге људе...
Оглас
IV
Тражи се нада.
У овом малом огласу тражи се она давна нада полагана у себе
саме и у време које долази. Ако та нада изнeвeри, ако се та нада не врати, њене
дугове не признајемо за своје.
У овом малом огласу траже се и власници оних адреса које нам
још стоје по фиокама. Траже сe да нам опросте што им не пишемо и што не мислимо
на њих.
Траже се дедови, прадедови, бакe, прабаке, стричеви, ујне,
ујаци, браћа од стричева, тетака и ујни, кумови се траже, шураци, шурњаје,
девери, пашенози, пунци, таште и свекрве, суседи; послужитељи који су нас
гледали како улазимо мали, мањи од макова зрна, а излазимо из школа велики, и
не приметивши да стоје у капијама гимназија и факултета, сви они железничари и
непознати војници који су нам у вагонима треће класе нудили печено пиле из
масне хартије и вино из плетара, и оне старице што су нас даривале смоквама и
стављале нам босиок на јастук да лепше сањамо, и оне газдарице из изнајмљених
соба што су нас звале на кафу у кухињу, а били смо им дужни; сви они што су нас
пуштали да бесплатно уђемо на стадион и у биоскопе, сви они што су нам пунили
џепове орасима, а торбе сланином и црним хлебом, кад смо одлазили и обећавали сами себи да ћемо их се сетити и да
ћемо вратити добро добрим, сви они које смо заборавили, заокупљени сами собом.
Тражe се сви они које смо оставили у споредним собама, у
подрумима и по таванима, у касарнама и болницама, на усамљеним салашима, на
гробљима без пратње, сви они коje смо оставили без цигарета и разгледница, сви
они који нам данас говоре ви када се сретнемо, сви они што никада нису ништа
тражили од нас, него само давали. Сви они се траже.
Момо
Капор
https://i.pinimg.com/originals/02/23/82/022382b45da7168f4d804d22ca8e7abc.jpg
