Руше се стубови који небо држе
Руше се стубови који небо држе
Клупа са нама полако
У празно пропада
Зар да довек чамимо
У каменом ћутању
Кроз очи кроз чело
Речи ће нам проклијати
Разбежали се дани
Зар да довек чекамо сунце
Да нам се кроз ребра зажути
Слушамо како нам срца
У грлу мртвих стубова лупају
Истрчали смо из груди
Васко Попа
(Циклус песама Далеко у нама - Песма 13.)
http://annemckinnell.com/blog/wp-content/uploads/2012/04/texas_20120312__MG_0393-Edit-Edit.jpg