Да ли сам свуда где су ми трагови...

Да ли сам свуда где су ми трагови...

Да ли сам свуда где су ми трагови,

ко зна с’ чим сам се спајао

а нисам га ни такао,

можда сам боравио и у свом животу

можда постоје извесни знаци

или као да је неко стран.

Али ипак уз мене се може,

мада је необично.

Са мном је опасно ићи,

ја се никад не умарам.

Ваљда сам једини човек

који сумња у себе.

Све чешће ми се чини

да нисам никакав облик,

већ да слободно једрим

кроз сопствено пијанство

– препуштен сунчевом ветру

одливам се и доливам.

Али ипак уз мене се може,

мада је необично,

са мном је опасно хтети,

ја никад не одустајем.

Неискварен искуством,

посебан случај самоће.

Понекад измислим садашњост,

да имам где да преноћим.

И сувише сам видео,

да бих смео да тврдим,

много тога сам сазнао,

да бих имао иједан доказ,

али ипак уз мене се може,

мада је необично.

Са мном је опасно волети,

ја никад не заборављам.

Покушавам да схватим учења

која мене схватају.

Нејасна ми је вера

спремна да у мене верује.

Тешко је бити окован

у моју врсту слободе.

Лако ми је с немиром,

не могу да умирим мир.

Ал ипак уз мене се може,

мада је необично,

са мном је чудно чак и умрети…

јер ја се не завршавам.

М. М. Антић

Слика: Песник
Аутор слике: Henri-Jean Guillaume Martin