БЕЗ КУЦАЊА

Mађарских песник, пролетерски песник Јожеф Атила је рођен 1905. године у Будимпешти, из брака сапунџијског радника и сељанке, касније праље. Мајку и троје деце отац напушта кад је Атили било само три године. Мајка је једва успевала да прехрани децу и да плати кирију. Атила бива смештен у неку породицу да ради на фарми. Због лоших услова бежи у Будимпешту, мајци. И она умире млада, кад је Атила имао тек четрнаест година. Учи средњу школу и студира под веома тешким условима. Радио је различите послове, од послова шегрта на броду до помоћника уредника у књижевном часопису. 
Живот га није мазио. Рано је оболео. Није се женио и није имао породицу. Умро је 3. децембра 1937. у 32. години живота. 

БЕЗ КУЦАЊА

Ако те заволим,

без куцања можеш ући к мени,

ал΄ добро размисли,

полећи ћу те на моју сламарицу,

у прашини уздисаће шуштава слама.

Донећу ти свеже у врчу воде,

ципеле ти, пре но што одеш, обрисати,

овде нам нико сметати неће,

погрбљена, моћи ћеш с миром да крпиш одећу нашу.

Велика је овде тишина, каткад ћу ти рећи неку реч,

кад будеш уморна, посадићу те на своју једину столицу,

у топлини моћи ћеш да свучеш своју мараму, крагну,

ако си гладна, добићеш хартије, бео лист место тањира,

ако се нађе нешто друго,

ал΄ онда остави и мени нешто,

и ја сам вечно гладан.

Ако те заволим,

без куцања можеш ући к мени,

ал΄ добро размисли,

болело би кад би ме после избегавала дуго.

Јожеф Атила

април, 1926

Превод: Данило Киш

Фотографија преузета с: www.pinterest.com