Неком приликом, хрватски песник Добриша Цесарић је о настанку песме написао:
"Заметак Баладе из предграђа је стара улична лампа, која је некада стајала на углу једне необично запуштене уличице. Све око ње било је веома жалосно, управо безнадно. Из те тешке атмосфере сам је од себе искрснуо блиједи лик несретног човјека, који сваке вечери пролази крај те лампе, док на крају не легне у постељу и не ишчезне заувијек. Пјесму сам, ако се не варам, написао у неколико ноћних сати."
"Заметак Баладе из предграђа је стара улична лампа, која је некада стајала на углу једне необично запуштене уличице. Све око ње било је веома жалосно, управо безнадно. Из те тешке атмосфере сам је од себе искрснуо блиједи лик несретног човјека, који сваке вечери пролази крај те лампе, док на крају не легне у постељу и не ишчезне заувијек. Пјесму сам, ако се не варам, написао у неколико ноћних сати."
Балада из предграђа, као сећање на школске дане и лепу обавезу учења стихова напамет. Те стихове смо касније говорили пред целим одељењем. Данас, много година касније, мислим да нас је поезија учинила бољим људима, него што бисмо иначе били.
Балада из предграђа
....И лије на углу петролејска лампа
Свјетлост црвенкастожуту
На дебело блато крај старога плота
И двије, три цигле на путу.
И увијек иста сиротиња уђе
У њезину свјетлост из мрака,
И с лицем на којем су обично бриге
Пређе је у пар корака.
А једне вечери некога нема,
А моро би проћ;
И лампа гори,
И гори у магли,
И већ је ноћ.
И нема га сутра, ни прекосутра не,
И веле да болестан лежи,
И нема га мјесец,
И нема га два,
И зима је већ,
И снијежи...
А пролазе као и досада људи
И мај већ мирише---
А њега нема, и нема, и нема ,
И нема га више.
И лије на углу петролејска лампа
Свјетлост црвенкастожуту
На дебело блато крај старога плота
И двије, три цигле на путу.
Добриша Цесарић (1902-1980)
