ХОРОСКОП

Књигу песама "Хороскоп" Мирослав Антић посвећује сину Вуку. Посвета гласи:

"Ћутање овог разговора
остављам у аманет сину, Вуку Антићу,
са превеликом молбом да никад не пристане на чопор."

Аутор блога посвећује Антићеву песму свима вама који живите властите животе, свима вама који умете да волите људе упркос чињеници да су вас повредили небројено пута.

САН - пети део

Полазим сутра у школу. Отворићемо књиге и мораћу да научим и напамет да понављам хороскоп историје, хороскоп географије, математике, хемије, хороскоп мојих костију, хороскоп мога мозга...
И нико, ниједном ђаку, откад постоји школа, нико није објаснио да нисмо исти свемир иако растемо заједно, у једном истом добу, у једној истој улици, у једном истом разреду.
Ни ти ми ниси објаснио. Не бојим се ја новина: не морам да их читам. Али школа се мора.
Неко ће, од нас тамо, наизглед тако истих, већ сутра бити уважен или ће бити понижен. Неко ће рађати децу; неко ће их убијати, измишљајући ратове. Неко ће бити судија, а неко оптужени.

Дођи код мене у разред. Један уз другог седеће и исту памет ће учити будући мудрац и глупак. И биће нераздвојни сутрашњи творац и рушилац. Хајде да мало причамо, бар овде на дну сна, о таквом хороскопу.

Мирослав Антић - Хороскоп