Песник Пабло Неруда је рођен 12. јула 1904. године у граду Перал у Чилеу кao Рикардо
Нефтали Рејес. Псеудоним Неруда, преузет од имена чешког песника и писца Јана
Неруде, касније је прихватио као лично име.
Почиње да пише веома рано.
Неизбрисив траг на Неруду оставља Шпански грађански рат и смрт
пријатеља, песника, Федерика Гарсије Лорке. Прикључује се револуционарном
покрету.
Од 1927. до 1935. године ради при Чилеанском конзулату, а од 1939. до
1940. године је конзул у Паризу, а након тога у Мексику до 1943. године. Враћа
се у родни Чиле 1945. године и постаје сенатор.
Због неслагања са тадашњим председником Чилеа бива прогоњен. Успева да
побегне у Европу, где борави у више земаља. У Чиле се враћа 1952. године.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971. године.
Умро је 23. септембра 1973. године.
Много година касније откривено је да је песник убијен.
НЕ БУДИ ДАЛЕКО
Не буди далеко од мене ни један дан,
јер, не знам како бих рекао, дан је дуг
и чекаћу те на некој станици
кад негде далеко усну возови.
Немој отићи ни само један час, јер тада,
у том часу, споје се капи несанице
и можда ће сав дим што тражи свој оџак
доћи да убије моје изгубљено срце.
Јао, нека се не разбије твој лик на песку,
јао, нека не лете твоје веђе у одсутности:
љубљена не иди од мене ни за тренутак,
јер у том ћеш отићи тако далеко
да ћу обићи земљу испитујући
хоћеш ли се вратити или ме оставити да умрем.
Пабло Неруда
