Драго ми је што си ми све ово рекао. Видјела сам колико се мучиш, али сам мислила да је нешто горе него што јест. А због овог, немој да жалиш. Немој ни да приговараш себи. Рекао си оно што мислиш, па шта онда? Ниси украо, никоме зло ниси учинио, ниси се понизио, поштено си казао оно што сви поштени људи мисле. Истукли су те, прездравићеш. Мрзиће те, мрзићемо и ми њих. Ништа нам од њих не треба. Живјећемо сиротињски као и досад, али дигнуте главе. Ти си од њих најбољи и најхрабрији, сви они, колико их има, нису ти ни до кољена. Јачи су само у злу. А опет, ма колико ми била драга твоја храброст, бојим се због ње. Ти си притуљена ватра, једва се види, а кад плане, тешко се гаси. Обећај ми да ћеш се чувати, ради мене.
- Није то храброст, већ огорчење.
- Свеједно. Обећај ми.
- Није то храброст, већ огорчење.
- Свеједно. Обећај ми.
