Тако се тешко живи, тако се кратко живи, па још половица тог тешког и кратког живота нам прође у мржњи и неспоразумима.
Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако се не може живјети без опраштања.
Сви су ми људи и те како потребни. Сви, од оне старице која ме је примила на руке кад сам дошао на свијет, па до оног непознатог пролазника, који ће, кад мене буду носили на неко гробље неки људи, скинути капу и прекрстити се и зажељети ми вјечни мир и лаку земљу.
Вјечни мир! - како је добра и велика и лијепа та жеља! О непознати добри човјече, благодарим ти за ту жељу твоју!
Живите и борите се како најбоље умијете, молите се Богу и волите сву природу, али највише љубави, пажње и саучешћа оставите за људе, убогу браћу своју, чији је живот нестални прамен свијетла између двију бесконачности.
Волите људе, често им помозите и увијек их пожалите, јер су нам сви људи потребни.
Иво Андрић- Ex Ponto
Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако се не може живјети без опраштања.
Сви су ми људи и те како потребни. Сви, од оне старице која ме је примила на руке кад сам дошао на свијет, па до оног непознатог пролазника, који ће, кад мене буду носили на неко гробље неки људи, скинути капу и прекрстити се и зажељети ми вјечни мир и лаку земљу.
Вјечни мир! - како је добра и велика и лијепа та жеља! О непознати добри човјече, благодарим ти за ту жељу твоју!
Живите и борите се како најбоље умијете, молите се Богу и волите сву природу, али највише љубави, пажње и саучешћа оставите за људе, убогу браћу своју, чији је живот нестални прамен свијетла између двију бесконачности.
Волите људе, често им помозите и увијек их пожалите, јер су нам сви људи потребни.
Иво Андрић- Ex Ponto
