Украшћу твоју сенку...

КРОЈ
Украшћу твоју сенку, обући је на себе и

показивати свима. Бићеш мој начин одевања

свега нежног и тајног. Па и онда, кад

дотрајеш, искрзану, избледелу, нећу те са себе

скидати. На мени ћеш се распасти.

Јер ти си једини начин да покријем голотињу

ове детиње душе. И да се више не стидим пред

биљем и пред птицама.

На подераним местима заједно ћемо плакати.

Зашиваћу те ветром. После ћу, знам, побркати

моју кожу с твојом. Не знам да ли ме

схваташ: то није прожимање.

То је умивање тобом.

Љубав је чишћење неким. Љубав је нечији

мирис, сав изаткан по нама.

Тетовирање маштом.

Ево, силази сумрак, и свет постаје хладнији.

Ти си мој начин топлог. Обући ћу те на себе

да се, овако покипео, не прехладим од

студени свог страха и самоће.

Мирослав Мика Антић