Кад ходаш, не застајкујеш...

У мом граду ове ноћи пада снег...Снегом покривена стаза препознаје моје кораке...а у сећање се враћају стихови и музика песме  „Кад ходаш“...

Кад ходаш

Вече не мирише на ракове и шкољке,
месец је бледа флека боје цимета.
Узимаш ципеле за шетање кроз снове,
улица воли ритам твојих корака.

Ветар се провлачи кроз непознате речи, 

асфалт се милује са твојим штиклама,
сувише мекан да би могао да спречи,
ово је вече пуно твојих трагова.

Кад ходаш, 

не застајкујеш,
и земљу
не додирујеш,
а мене
не примећујеш,
и упорно се трудиш
да ме прође пожуда.
Још дрхтим
од твог погледа
из неких
старих разлога,
не могу да се средим. 

Момчило Бaјагић Бајага