Овако је говорио Душко Радовић:
На крају ове и на
почетку нове године, могли бисмо се као деца заклети и рећи макар себи: Нећу
више никад, или ћу мање него до сада, или ћу само онолико колико морам, јер сам
такав какав сам.
***
* Немојте се данас борити за оно против чега сте се некад борили.
* Немојте никад више туђим грешкама објашњавати и правдати своје.* Немојте радити оно чега би се ваши родитељи стидели и чега ће се ваша деца сутра стидети.
* Немојте себе проглашавати јединим и најбољим. Најбољи више нису живи, а ми смо ту само зато што њих више нема.
* Ослобађајте се слугу. Помозите им да не буду слуге чак и онда када би они то хтели да буду.
* Поштујте друге људе, немојте их проглашавати пријатељима само онда када су вам потребни.
* Немојте се доказивати пред горима од себе, пред равнодушнима, пред онима којима би требало платити пиће да би вас слушали и да би вам веровали.
* Немојте стално викати и тражити још. Понекад реците доста и нећу више, хвала ни ово нисам заслужио.
* Немојте тражити да вам се унапред плати оно што ћете тек урадити. Могли бисте пре тога вратити или урадити оно што сте већ узели.
* Будите скромни што ви тако хоћете, а не само зато што вам други не дају.
Душко Радовић
https://i.pinimg.com/564x/35/96/9d/35969defc0620d7be69f7ecbfaa1cef5.jpg
