Ни богова ни
молитава!
Па ипак бива
понекад да чујем
Нешто као
молитвен шапат у себи.
То се моја стара
и вечно жива жеља
Јавља однекуд из
дубина
И тихим гласом
тражи мало места
У неком од
бескрајних вртова рајских,
Где бих најпосле
нашао оно
Што сам одувек
узалуд тражио овде:
Ширину и
пространство, отворен видик,
Мало слободна
даха.
Иво Андрић,
(У Београду 1973.)
https://wallpaperscraft.com/image/book_old_pen_table_vase_rose_red_76972_2048x1152.jpg
