Из дела VII - О херојима
Јован Дучић (1871-1943)
“Има много рђавих људи на свету, али из разлога који су врло различни: једни су рђави што су несрећни, други што су болесни, трећи су лоше васпитани, четврти што су по природи саможиви. Број добрих је тако мален, да је право чудо како их ови рђави не поједу. Једна шпанска пословица каже:”Нека Бог поживи рђаве, јер их је много више”. Човек је добар само по једном разлогу: ако је здрав духовно, а нарочито ако је здрав душевно. А рђав човек је рђав из више разлога, и на више начина. Међутим, оним добрим припада дужност да од рђавих бране не само себе, него и идеал о добром. Ови малобројни добри људи праве корисне револуције, дају идеји сјајне хероје, и доносе добре законе. Они вуку собом к идеалу неизмерну масу рђавих и глупих. Историју, истина, нису правили само добри људи, него заједно са рђавим и најрђавијим; али су све добре путеве људству прокрчили само добри људи, борећи се и против самих закона природе, који не познају добро, него само слепу силу. Зато ће бити спасено људство када буде разумело да је свакидашњи добар човек у ствари један свакидашњи херој.”
Јован Дучић (1871-1943)
