"Много самујеш и дуго ћутиш, сине мој, затрављен си сновима, изморен путевима духа. Лик ти је погнут и лице блиједо, дубоко спуштене вјеђе и глас као шкрипа тамничких врата. Изиђи у љетни дан, сине мој!
- Шта си видио у љетни дан, сине мој?
Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и кратковјек.
- Шта си видио, сине мој, у љетни дан?
Видио сам да је љубав кратка, а глад вјечна.
- Шта си видио, сине мој, у љетни дан?
Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од неправилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати варку на варку.
- Хоћеш да уснеш, сине мој?
Не, оче, идем да ж и в и м."
Иво Андрић - EX PONTO
- Шта си видио у љетни дан, сине мој?
Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и кратковјек.
- Шта си видио, сине мој, у љетни дан?
Видио сам да је љубав кратка, а глад вјечна.
- Шта си видио, сине мој, у љетни дан?
Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од неправилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати варку на варку.
- Хоћеш да уснеш, сине мој?
Не, оче, идем да ж и в и м."
Иво Андрић - EX PONTO
